Појам "табла за рулет" тражи кратак поглед на распоред поља. Табла рулета изгледа као мрежа бројева, али је попис опклада са унапред познатом исплатом за сваку. Свако поље, линија и угао носе другу опкладу, а жетон на линији два броја није грешка већ засебна опклада. Ко разуме таблу унапред, зна шта игра и колико сме да добије.
Унутрашње опкладе стоје на самим бројевима: појединачан број, два суседна, ред са три броја, квадрат од четири или два реда. Што је бројева мање, исплата је већа, а шанса мања. Унутрашње опкладе на рулету зато доносе крупне добитке ређе, а улог на један број добија отприлике једном у тридесет седам окретаја точка са једном нулом. Најмањи улог на унутрашњем пољу најчешће је нижи него за спољне, пошто се на једном окретају ставља више жетона.
Правила у казину прописују најмањи и највећи улог за поље и по окретају. Недозвољене опкладе не постоје као такве у смислу забрањених поља, али крупије ипак не прихвата улог након објаве да су улози затворени, ни улог преко границе стола. Границе стоје на самом столу. Жетони се постављају прецизно на поље или линију, јер положај улога одређује опкладу. Ако није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја. Како се поставља опклада на рулету и какве врсте опклада постоје, стоји уз таблу за рулет.
Унутрашње стоје на самим бројевима и плаћају много а ретко, док спољне, попут боје, туцета и колоне, покривају велик део точка и плаћају мало.
Није грешка него посебна опклада: свако поље, ивица и угао табле значе другу опкладу са унапред познатом исплатом.
Улог стављен после позива да су опкладе затворене и опкладу изнад границе стола; забрањених бројева нема, а границе су истакнуте на столу.
Могу, и то је најчешћи начин игре: један већи улог напољу и неколико мањих на бројевима, у оквиру новца одвојеног за сесију.