Уз појам "споредне опкладе у blackjacku" иде поглед око стола. Уз сваку руку blackjacka стоје понуде и навике изван основних правила: споредне опкладе, осигурање, џекпот, знаци руком и напојница. Неке од њих само улепшају вече, а неке приметно поскупљују игру. Ко их разликује, зна шта вреди прихватити, а шта мирно прескочити. Разлика се осети тек после дужег низа руку.
Улози у blackjacku имају најмањи и највећи износ за свако поље, истакнут на столу. Улог иде пре дељења, у поље испред играча, и после тога се не мења, осим код дуплирања и дељења пара. За истим столом најчешће има места за пет или седам играча, а поједини казини пуштају и улог иза леђа играча који седи. Разумно је изабрати сто чији најмањи улог одговара буџету, а не онај најживљи у сали.
Осигурање у blackjacku стиже као понуда кад дилер покаже аса: играч ставља пола улога и добија два према један ако дилер има blackjack. Звучи као заштита, а заправо је засебна опклада са слабим изгледима, те је многи играчи прескачу. Споредне опкладе у blackjacku, рецимо на пар у прве две карте, исплаћују више, али носе већу предност куће од основне игре. Џекпот у blackjacku је споредна опклада са растућим фондом, уз велики фонд и врло ретким добитком.
Прогресивна споредна опклада са великим фондом који расте, али добитак на њој стиже веома ретко, па је то пре ретка награда него план.
Опкладе попут оне на пар у прве две карте плаћају више од основне игре, али носе и вишу предност куће, па се играју као засебна игра.
Са обичним шпилом, а улогу дилера редом преузима неко од играча; правила и исплате вреди договорити унапред да не би било спорова.
Према најмањем улогу који стаје у буџет, а не према живости сале; границе улога за свако поље исписане су на столу.